![]()
Artroza je hronična bolest celog zgloba obeležena razaranjem i gubitkom zglobne hrskavice uz druge artikularne promene, poput hipertrofije kosti (stvaranje osteofita). Javlja se progresivna bolnost koju kretnje pogoršavaju ili izazivaju, zatim zakočenost koja se povlači <30 min nakon aktivnosti, te otok zahvaćenih zglobova. Dijagnoza se radiološki proverava.
Tretman se sastoji od fizičkih mera (uključujući rehabilitaciju), farmakoterapije i hirurških procedura.
Artroza, osteoartroza ili osteoartritis (OA) je najčešća bolest zglobova, koja obično postaje simptomatska u 40. i 50. godinama i skoro je uvek prisutna u dobi od 80 god. Međutim, samo polovina ljudi sa artritisima ima ozbiljne nelagodnosti. Artroza kod muškaraca pre 40 godina je uglavnom rezultat povrede. Ženama dominira prevalencija OA, nakon čega se polovi izjednačavaju.
Arthrosi su podeljeni na primarni (idiotski) i sekundarni. Primarna se artroza veže uz neke zglobove (kondromalacija patele je npr. blaga artroza u mlađih osoba). Ako primarna artroza napada više zglobova, ona se klasificira kao primarna generalizirana OA. Obično se deli po lokalizaciji (npr. ruke i stopala, koleno, kuka). Sekundarni OA je posedica promena mikrokolekcije hrskavice. Tu idu značajne povrede, urođene abnormalnosti zglobova, metabolički otkloni (npr. hemohromatoza, Vilsonova bolest), postinfekcijski artropatije, endokrine i neuropatskog bolesti i stanja koja remete normalnu strukturu i funkciju Hijalina hrskavice (npr. RA, giht, kondrokalcinoza).
Patofiziologija
Hirurški hrskavice su avaskularne, aneuralne i alifatične. Sastoji se od 95% vode i ekstrinzične matrice, a samo 5% hondrocita. To su ćelije sa najdužim životnim ciklusom u telu (slično CNS i mišićnim ćelijama). Struktura i
funkcija hrskavice zavise o pritisku (npr. nošenja tereta), opuštanju pritiska i upotrebi (kompresija npr. istiskuje tečnost iz hrskavice u zglobnu pukotinu te u kapilare i venule, dok dekompresija hrskavici omogućava reekspanziju, hidriranje i apsorpciju neophodnih nutrijenata).
Artroza počinje mehaničkim oštećenjem tkiva (npr. povreda meniskusa), prelazom upalnih medijatora iz sinovije u hrskavicu ili otklonima u metabolizmu hrskavice. Povrede tkiva indukuju hondrozu u formiranje proteoglikana i kolagena. Povećava se međutim i stvaranje enzima koji razaraju hrskavicu te upalnih citokina, koji su i normalno prisutni u malim količinama. Upalni medijatori pokreću inflamacijski ciklus, koji dodatno stimuliše kondrocite i obložne stanice sinovije, da bi konačno razgradio hrskavicu. Kondroci su podložni apoptozi. Kada je hrskavica slomljena, izložena kost postaje kompaktnija i sklerotična.
Artroze napadaju sva zglobna tkiva. Supkondralna kost se prvo stvrdnjava, potom bude podložna infarciranju, da bi kasnije postala porozna s pojavom supkondralnih cista. Pokušaji reparacije uzrokuju supkondralnu sklerozu i osteofite na ivicama zgloba da ga stabilizuju. Sinus oluja sa znacima upale i stvaranjem manje viskoznog sputuma. Stimulacija periartikularnih tetiva i ligamenata uzrokuje tendinitis i kontrakture.
Spondiloza (artroza kičme) na nivou pršljenova dovodi do zadebljanja i proliferacije stražnih longitudinalnih ligamenata sa stvaranjem poprečnih pregrada koje pritiskaju prednje delove kičmene moždine, uz bujanje ligamenta flava, koji mogu komprimovati njene zadnje delove. Prednji i zadnji korenovi, ganglije i spinalni nervi su s druge strane srazmerno zaštićeni u intervertebralnim otvorima, gde zauzimaju svega 25% raspoloživog, dobro obloženog prostora.
Klinička slika
Početak je uglavnom postepen i deluje samo na jedan ili dva zgloba. Prvi simptom je bol, koja se često opisuje kao duboka, pogoršava se opterećenjem, a olakšava mirovanjem, da bi konačno postala manje-više trajna. Nakon spavanja ili spavanja postoji kašnjenje, ali traje <30 minuta i smanjuje se u pokretu. Kako artorza napreduje, pokretanje ručnog zgloba se ograničava pojavom bola. Bujanje hrskavice, kosti, ligamenata, tetiva, kapsula i sinovije uz veće ili manje zglobne izlive dovodi do karakterističnih uvećanja artrotskih zglobova.
Većinom su zahvaćeni distalni (DIP) i proksimalni (PIP) interfalangealni zglobovi sa pojavom Heberdenovih ili Bouchardovih čvorića, zatim prvi karpometakarpalni zglob, intervertebralni i zigoapofizni zglobovi cervikalnih i lumbalnih pršljenova, prvi metatarzofalangealni zglob, kuk i koleno.
Cervikalna i lumbalna spondiloza uzrokuje mijelopatiju i radikulopatiju, no klinički znaci mijelopatije su obično blagi, dok radikulopatije zna biti izražena, ali ipak retko jer su nervni korenovi i ganglije dobro zaštićeni. Ponekad postoje dokazi o otkazu vertebralne arterije, infarktu kičmene moždine ili pritisku osteofita na jednjaku. Tegobe polaze i iz supkondralne kosti, ligamenata, sinovije, periartikularnih burza, kapsula, mišića, tetiva, diskusa ili periosta jer su sve ove strukture osetljive na bol. Kod kičmene moždine supkondralne kosti, poznato je da povećava venski pritisak izazivajući bol (ponekad se naziva i "koštana angina").
Koksartroza postepeno sužava kretanje u kuku. Bol može biti projiciran u prepone, prema trohanteru ili se odnosi na koleno. Kako se hrskavica pri gonartrozu posebno uništava (medijalni gubitak je izrazit u 70% slučajeva), ligamenti olabave i koleno gubi stabilnost s bolnošću tetiva i ligamenata.
Erozivna artroza ruku uzrokuje sinovitis i stvaranje ciste i ošteti većinu DIP i PIP spojeva. Prvi karpometakarpalni zglobovi su zahvaćeni u 20% artroza šake, no metakarpofalangealni zglobovi i zapešće su obično pošteđeni.
Dijagnoza
OA treba da se sumnja u postepeni razvoj simptoma, posebno kod starijih osoba. U ovom slučaju treba snimiti radiogram najspektarnih zglobova. Obično su otkriveni marginalni osteofiti, kranijalne pukotine, povećana gustina supkondralne kosti, cista i remodelinga, i artikulacije.
Laboratorijski nalazi se koriste za isključivanje drugih stanja (npr. RA) ili za otkrivanje bolesti koje uzrokuju sekundarnu artrozu. Ako se pronađe pražnjenje, to se razlikuje od zapaljenske artropatije; u OA, dobijena tečnost je obično jasna, viskozna, sa ≤ 2000 L / l. Artrotske promene van uobičajenih zglobova govore za sekundarnu OA pa se daljom obradom traga za primarnim otklonom (npr. Endokrinim, metaboličkim, Neoplastični ili biohemijskim).
Šta je kolagen u prahu i kako se koristi? Ukratko, kolagen je nerastvorljivi protein koji čini oko 1/3 proteina u našem organizmu i 70% proteina u našoj koži. Mnogi ljudi su upoznati sa njegovom ulogom u našoj koži, što je i jedan od razloga zbog čega se kolagen nalazi u mnogim proizvodima za negu lepote.
Kolagen je poseban molekul sastavljen od preko 1000 aminokiselina u jedinstvenoj trostrukoj spiralnoj konfiguraciji od tri polipeptidne podjedinice. Na praktičnom nivou, iako ima 16 tipova kolagena, većina njih u ljudskom organizmu pripada tipovima od I do III.
Zašto je kolagen tako zapanjujuće koristan?
Mnogi kozmetički proizvodi koji sadrže kolagen zapravo ne mogu mnogo toga da učine za našu kožu. To je zbog toga što su molekuli kolagena isuviše veliki da bi bili apsorbovani putem kože. To ne znači da kolagen nije koristan, nego znači da ga ne možemo uneti putem kože.
Kolagen i želatin se prirodno nalaze u visokokvalitetnim bujonima, supama i odrescima mesa koji sadrže kožu ili kost. Ako ste ikada napravili bujon od kosti i ako ste primetili kako je nakon hlađenja supa postala želatinozna, to je zbog toga što su želatin i kolagen prirodno prisutni u kostima.
Određene aminokiseline u kolagenu se smatraju posebno korisnim za organizam i to za:
rast i dobro zdravlje kose, kože i noktiju;
poboljšanje elastičnosti kože i smanjenja znakova starenja.
poboljšanje varenja i kao izvor proteina.
Želatin i kolagen u prahu sadrže 6 grama proteina po jednoj kašici i skoro da su bez mirisa i ukusa, pa se lako mešaju sa toplim napicima, smutijima ili budu dobar sastojak u nekom drugom receptu.
Naravno, najbolje je uzimati želatin i kolagen iz domaće supe koju smo napravili od kosti. Ali, ako niste uvek u mogućnosti da to učinite, onda se možete poslužiti želatinom i kolagenom u prahu.
Želatin u prahu se koristi za pripremu različitih zdravih poslastica: domaćih gumenih bombona, jednostavnih voćnih snekova, probiotskih maršmelou slatkiša, panakote, itd.
Kolagen u prahu je još bolji od želatina. Ukratko, odgovor bi glasio ovako. Neki ljudi, naročito oni sa teškim digestivnim problemima ne mogu da se nose sa čistim proteinom želatina. U tom slučaju bi supa od kosti bila idealno rešenje, a ako nema nje, tu su peptidi kolagena koji su rastvorljivi u hladnoj vodi i lakše svarljivi od želatina.
Hidrolizovani kolagen je jedinstven u svojoj aminokiselinskoj strukturi zbog visokih količina glicina, lizina i prolina, koji se nalaze u manjim količinama u drugim proteinskim dodacima. Utvrđeno je da ove specifične aminokiseline potpomažu rast ćelija mnogo brže jer se prirodna sposobnost pratećih količina vezivnog tkiva smanjuje nakon 25 godina starosti. Hidrolizovani kolagen (u prahu) se lakše vari zbog niske molekularne težine i apsorbuje se u roku od 30 minuta. Sve aminokiseline zajedno korisne su za reprodukciju ćelija, i to je karakterističan spektar ovog proizvoda koji utiče na metaboličke puteve koji vode do zdravog tkiva.
Hidrolizovani kolagen je koristan za izmenu sinovijalnih tečnosti između zglobova i obnavljanje i izgradnju hrskavice koja je oslabljena udarcima i stresom. Naše telo je sastavljeno od 30% kolagena, a 70% ovih proteina čini vezivno tkivo.
Hidrolizovani kolagen je ta karika koja nedostaje kako bi snabdevao organizam kiselinama poput glicina, prolina i lizina. Telu su potrebne ove aminokiseline kako bi gradio vezivno tkivo i regulisao rast ćelija.
Proizvodi od kolagena u prahu produžavaju proizvodnju kolagena uz pomoć prirodnih i minimalno obrađenih suplemenata. Kolagen je vitalni element koji učestvuje u građi našeg organizma, uključujući kožu, kosu, nokte, kosti i zglobove. Naša tela nisu u stanju da sintetizuju dovoljno kolagena prirodnim putem jer ishrana u 21. veku sadrži minimalnu količinu kolagena.
Evo nekih prednosti o kojima su posvedočili zadovoljni korisnisci kolagena u prahu:
sjajna koža;
mlađi izgled;
zdravlje zglobova;
jake tetive i kosti;
zdravija hrskavica;
pojačane atletske performanse;
poboljšano varenje;
zdravlje probavnih organa;
dublji san.
Postojeći rezultati o upotrebi kolagena u prahu još uvek dovode u pitanje čitavu ovu priču, ali potencijalne koristi su zaista impresivne.
Kada shvatite da proizvodnja kolagena u vašem organizmu slabi zahvaljujući prirodnom procesu starenja, i da je adekvatna količina kolagena potrebna za jake kosti, zglobove i kožu, onda ćete uvideti da dodavanje kolagena vašoj ishrani i nije tako loše. To je i razlog zašto su mnogi proizvođači suplemenata počeli da prodaju kolagen u prahu ili u obliku tableta. Najčešće se ovaj kolagen dobija iz životinjskih delova tela, tačnije od kostiju i kože krava ili riba.
Postoje različiti tipovi kolagena, zapravo više od desetak vrsta i svaki je sastavljen od različitih peptida ili aminokiselina. Različiti tipovi čine kožu i tetive,u odnosu na one u hrskavici. U većini slučajeva, ako kupujete kolagen u prahu, vi kupujete hidrolizovani tip I kolagen koji se ekstrahuje iz životinjske kože ili kostiju, pa čak i riblje krljušti. Hidrolizovano znači, pojednostavljeno, da su lanci aminokiselina raspoređeni na manje jedinice, što je proces koji omogućava da se on rastvara u vrućim i hladnim napicima. Ovaj tip kolagena je postao neverovatno popularan zbog činjenice da možete da ga dodate u sve počev od vruće kafe i supe, pa do hladnog napitka i smutija.
Najkompletnija istraživanja urađena su u vezi sa zdravljem zglobova. Vraćajući se u rane 90. godine, primećujemo da su razne studije povezivale kolagensku suplementaciju sa smanjenim simptomima osteoartritisa i reumatoznog artritisa.
U jednoj nedavnoj studiji koja je objavljena u stručnom medicinskom časopisu, piše da je četiri od pet ljudi koji pate od osteoartritisa, koji su uzimali dnevno po 40 mg oralne doze kolagena tipa II, iskusilo manje bolova i da je njihov bol opao za 26%. Za razliku od kolagena tipa I, ovaj kolagen je izveden iz pileće hrskavice.
Umesto da doprinose količini kolagena ili hrskavice u organizmu, ovi dodaci mogu smanjiti zapaljenje, što bi poboljšalo simptome osteoartritisa, rekli su autori ove studije.
mokrenja (stres inkontinecija) prouzrokovan poremećajem funkcije karličnog dna. Iako lako rešiv, ovaj problem je često zanemaren i o njemu žene nerado govore, pa se sa lečenjem kasno započinje. O izazovima koje donosi menopauza i nevoljnom mokrenju, načinima njihovog lečenja i poboljšanju kvaliteta života, govoriće eksperti u ovoj oblasti - prof. dr Milka Drezgić, specijalista endokrinologije i dr Zoran Maričić, specijalista ginekologije i akušerstva - na novom susretu sa zainteresovanima u četvrtak, 19. maja u 18h u Opštoj bolnici MediGroup, Milutina Milankovića 3 (
